govorni programi

Seminar za svakoga: ŠTA PROIZVODE RADNICI U KULTURI?

Na pitanje „Šta proizvode radnici u kulturi“ dajemo odgovor „Oni proizvode ideologiju“.

Jedan od ciljeva ovog seminara je otvaranje pitanja ideologije u kulturi, produkcije ideologije kroz kulturnu produkciju i uopšte pitanje kulture kao jednog od državnih-ideoloških aparata u kojima se (re)produkuje vladajuća ideologija.

Pitanja rada u kulturi, položaja radnika u kulturi i položaja kulture u društvu otvarana su u Kulturnom centru REX različitim povodima i na različite načine – kroz niz diskusija, istraživanja i rezentacija kako u okviru projekta „Raskršća istok-zapad” (Engine Room Europe) tako i pre toga u okviru serije razgovora „Malo verovatna misija” i drugih projekata Kulturnog centra REX.

Teme predstojećeg seminara reflektuju i preispituju polja iskustva rada i produkcije kao i dosadašnjih diskusija među umetnicima, teoretičarima, aktivistima, posebno na nezavisnoj sceni.

Jedan od ciljeva ovog seminara je otvaranje pitanja ideologije u kulturi, produkcije ideologije kroz kulturnu produkciju i uopšte pitanje kulture kao jednog od državnih-ideoloških aparata u kojima se (re)produkuje vladajuća ideologija. Na seminaru ćemo u potrazi za odgovorom na pitanje „Šta proizvode radnici u kulturi?” poći od kritičke analize odnosa između države, njenih institucija i mehanizama, i onoga što se označava ili smatra nezavisnom (od države) kulturom. Neki od izlagača i izlagačica će kroz lično iskustvo i auto-refleksiju otvoriti pitanja kulturne i umetničke produkcije i kritički analizirati sopstveni rad, da bismo kroz dovođenje u pitanje samog termina „radnici u kulturi” pokušali da sagledamo kulturu kao mogući prostor u kome se mogu pronaći sredstva i prilike da se osvetle i izraze društvene tenzije i klasni sukobi.

13:00 – 15:00
Izlaganja

Danilo Prnjat, umetnik i kritičar
Odnos nezavisne kulturne scene i države

Olga Dimitrijević, dramska spisateljica i dramaturškinja
Koncentrični krugovi kompromisa

Nenad Glišić, pisac i član uredništva Studentskog kulturnog centra Kragujevac
Muke sa kulturom u reprodukciji ideologije

Branka Ćurčić, članica kuda.org i Grupe za konceptualnu politiku iz Novog Sada
Kako je tematizacija “radnika u kulturi” danas postala akter reprodukcije ideologije

Zoran Gajić, član Grupe za konceptualnu politiku.
Institucionalne komune, utopija ili rekuperacija?

15:00
Kafe pauza

15:15-17:00
Diskusija

 

Abstrakti:

Danilo Prnjat
Odnos nezavisne kulturne scene i države

Kultura je morala postati mesto novca, a ne mesto “društvenog proizvoda”. Samo-institucionalizovanje, koje je u odnosu na državu bilo anti-insitucionalizovana politika, težilo je raspadu i odumiranju državnih institucija, a sa druge strane sprovođenju politike u kulturi koja je zasnovana na ideologiji tržista i kulturnoj industriji.

Danilo Prnjat, umetnik i kritičar

 

Olga Dimitrijević
Koncentrični krugovi kompromisa

Od trenutka kada se rad na jednom dramskom tekstu započne do trenutka kada je taj dramski tekst bude realizovan u pozorištu i počne da dobija interpretacije gledalaca i javnosti, potrebno je učiniti mnogo koraka. Na svakom koraku ovog puta stoje kompromisi. Kroz osvrt na svoja lična iskustva, govoriću o različitim koracima u produkciji predstave kao o različitim fazama i nivoima kompromisa i pokušati da pokažem kako sami produkcijski odnosi u teatru uslovljavaju ideološke produkte i ishode rada u ovoj oblasti kulturne produkcije.

Olga Dimitrijević, dramska spisateljica i dramaturškinja

 

Nenad Glišić
Muke sa kulturom u reprodukciji ideologije

Na osnovu ličnog iskustva kao radnika u kulturi i pisca, zapažam da je kultura, kao vrlo specifičan deo državnog ideološkog aparata dobila ulogu svojevrsnog reklamnog izloga ideologije. Naime, iz istorije XX veka je poznato da podjednako kroz sadržaje „elitne”, kao i kroz „masovne” oblike države propagiraju same sebe, svoje takozvane vrednosti i često predstavljaju sliku koju vladajuće klase žele da ostave o sebi kako za unutrašnju, tako i za spoljnu upotrebu, kako za sadašnju, tako i za upotrebu u budućnosti.

Nemoguće je fenomen „kulture” i kulturnih politika posmatrati odvojeno od ostalih delova državnog ideološkog aparata; oni su međusobno zavisni, povezani i čine neku vrstu složene celina koja je proizvod specifičnih odnosa u društvu u jednom vremenu. Sa druge strane, pojam kulture i kulturnih politika nije moguće posmatrati ni isključivo kao deo državnog ideološkog aparata, jer se ona teže kontroliše od obrazovanja ili medija, na primer.

Svaka ideologija, bila ona vladajuća ili ne, ima svoj poželjni model kulture, kulturnih sadržaja i odnosa, te se kroz kulturu odvija ideološko-politička borba, odnosno, kultura je još jedan od frontova kroz koje se vodi klasna i politička borba. Uloga države i kapitala je višestruka. Prvo, oblici masovne kulture kao što su blokbaster filmovi, komercijalna muzika i slično, aktivno učestvuju u obrtu kapitala. To se oni delovi koji su poznati kao „industrija zabave”, kroz koje godišnje prolazi vrlo ozbiljan kapital. Sa druge strane stoje određeni obrasci takozvane „elitne” kulture koji, najčešće, ne mogu da opstanu bez podrške kapitala, ne samo državnog.

Nenad Glišić je objavio deset knjiga i sarađivao sa više književnih časopisa. Trenutno je urednik književnih i govornih programa u Studentskom kulturnom centru Kragujevca.

 

Branka Ćurčić
Kako je tematizacija “radnika u kulturi” danas postala akter reprodukcije ideologije

Tematizacijsko tretiranje kovanice (čak ne ni koncepta) “radnik u kulturi” dovelo je do stvaranja ambijenta neproblematizovanog zajedništva, tzv. integrišućeg fronta borbe, nedoslednog konceptualnog i teorijskog rada, reprodukujućeg individualističkog akademizma i kompeticijsko-patronizacijske ekspertize kada je klasna analiza u pitanju, nadasve ambijenta gde mi kao akteri u polju nezavisne kulture reprodukujemo politiku koja nije na distanci od države. Ne negirajući tačnost istorijsko-materijalističkih uvida, postavljam pitanje promene perspektive, od tematizacije do problematizacije svakog singularnog odnosa u okviru ovog polja, koja bi nas oslobodila osećaja krivice, otvorila mogućnost delovanja, mišljenja i politike na distanci od države. Na distanci (od države) čak i u nama.

Branka Ćurčić je članica kuda.org i Grupe za konceptualnu politiku iz Novog Sada.

 

Zoran Gajić
Institucionalne komune, utopija ili rekuperacija?

Ekonomske borbe u institucijama kulture i organizacijama koje deluju u kulturnom polju ostaju u domenu reprodukcije postojećeg odnosa proizvodnje, odnosno eksploatacije, dok god se politički ne uspostavi distanca prema državi i ne odbaci kultura kao reakcionarni ideologem. Nezavisnost „nezavisne kulturne scene” ne treba tražiti u ekonomskoj nezavisnosti, već u zasnivanju institucionalnih komuna koje su odgovor na promenjene okolnosti u kojima deluju udruženja građana, odnosno organizacije civilnog društva. Država i partija kao oblik političkog organizovanja u potpunosti zatvaraju put inicijativama građana, pa i kada mislimo da politiku vodimo s leva. Mišljenja smo da su Delez i Gatari u pravu kada kažu da se rekuperiraju ljudi, a ne dela i ideje.

Zoran Gajić je član Grupe za konceptualnu politiku.

 

Priprema i moderacija seminara: Tadej Kurepa

Seminar „Šta proizvode radnici u kulturi?” je deo Govornog programa Kulturnog centra REX koji se realizuje uz podršku Fonda za otvoreno društvo.

Kulturni centar REX
20. 06. 2015 / 13:00

Seminar za svakoga: ŠTA PROIZVODE RADNICI U KULTURI? by Rex Files on Mixcloud