govorni programi

Usmena istorija savremene umetnosti u Srbiji: intervju sa Bojanom Dorđevim

Projekat “Usmena istorija savremene umetnosti u Srbiji 2000-2010” realizovan je putem intervjua sa jednim brojem učesnika/ca, aktera/ki i posmatrača/posmatračica scene vizuelnih umetnosti u Srbiji, u periodu od 2000. do 2010. godine. Inicijatori/ke i realizatori/ke projekta, rukovodili su se idejom da je važno zabeležiti ova mišljenja i sećanja sada kada smo na solidnoj vremenskoj distanci od tog perioda a dok sećanja još nisu potpuno potisnuta ili preoblikovana novim događanjima i sadržajima. Razgovori su snimani audio putem a intervjuisano je više od 50 istoričara i istoričarki umetnosti, umetnika i umetnica, kulturnih radnika i radnica. Intervjui su obavljeni na osnovu seta okvirnih pitanja koja su poslužila kao mogući orijentiri u razgovorima.

Bojan Đorđev

Pozorišni autor rođen 1977 u Beogradu. Zainteresovan za izvedbu zasnovanu na post-dramskom tekstu/jeziku, teoriju-kao-praksu i kolektivno autorstvo. Magistrirao na DasArts u Amsterdamu i Teoriju umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, diplomirao pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Autor, reditelj i izvođač brojnih performansa u Beogradu, ali i Njujorku, Amsterdamu, Briselu, Berlinu, Beču, Zagrebu i dr. Od 2002 zajedno sa likovnim umetnikom Sinišom Ilićem razvija i izvodi nomadski (Gent, Zagreb, Štutgart, Bukurešt, Beograd, Beč) projekat Pustinja slike. Član uredničkog kolektiva i su-osnivač platforme Teorija koja Hoda i TkH časopisa za teoriju izvođačkih umetnosti. Umetničke rezidencije: Akademie Schloss Solitude, Štutgart 2004 i 2005/06; Les laboratoires d’Aubervilliers, Pariz u okviru TkH projekta How to do Things by Theory 2010; Artslink/New York Theatre Workshop, Njujork 2011; Kamov, Rijeka 2013 i Akademie der Künste der Welt, Keln, 2015.