govorni programi

Usmena istorija savremene umetnosti u Srbiji: intervju sa Sašom Stojanovićem

Projekat “Usmena istorija savremene umetnosti u Srbiji 2000-2010” realizovan je putem intervjua sa jednim brojem učesnika/ca, aktera/ki i posmatrača/posmatračica scene vizuelnih umetnosti u Srbiji, u periodu od 2000. do 2010. godine. Inicijatori/ke i realizatori/ke projekta, rukovodili su se idejom da je važno zabeležiti ova mišljenja i sećanja sada kada smo na solidnoj vremenskoj distanci od tog perioda a dok sećanja još nisu potpuno potisnuta ili preoblikovana novim događanjima i sadržajima. Razgovori su snimani audio putem a intervjuisano je više od 50 istoričara i istoričarki umetnosti, umetnika i umetnica, kulturnih radnika i radnica. Intervjui su obavljeni na osnovu seta okvirnih pitanja koja su poslužila kao mogući orijentiri u razgovorima.

Saša Stojanović (1968) je vizuelni umetnik, performer i aktivista. Svoj rad zasniva na afirmaciji ljubavi i komunikacije, kao i kritičkog i autorefleksnog odnosa prema životu, društvenoj stvarnosti i institucijama. Značajan deo njegovog stvaralaštva čine performansi realizovani tokom devedesetih i početkom dvehiljaditih godina koji su bili deo konteksta angažovane alternative. Ti radovi su kritikovali vrednosti koje je promovisao dominantni režim. Praksa Saše Stojanovića, nakon dvehiljaditih, usmerena je protiv potrošačkog društva i neoliberalnog kapitalističkog društva koje pokreću ekonomski interesi manjine i koje proizvodi siromaštvo, seksizam, marginalizacije, institucionalizovano nasilje i subordinacije svih vrsta.